Kako početi sa ulaganjem u investicioni fond?
Prvo, upoznajte se sa načinom poslovanja investicionih fondova.
Drugo, u skladu sa Vašim finansijskim ciljem i mogućnostima, kao i sklonosti prema riziku i vremenskom horizontu ulaganja, odaberite investicioni fond kojem želite pristupiti.
Treće, pročitajte prospekt fonda, kako bi ste se upoznali sa investicionim ciljem i politikom fonda, kao i sa glavnim rizicima i troškovima koje donosi investiranje u odabrani fond.
Nazad
Ko može ulagati u investicione fondove?
U investicione fondove mogu ulagati domaća i strana fizička i pravna lica.
Član fonda je osoba koja nakon pristupa fondu (potpisane i uredno popunjene pristupnice) uplati novac na račun fonda. Uplatom u fond, član postaje vlasnik investicionih jedinica u fondu.
Članovi fonda mogu biti punoletna lica, kao i maloletna lica za čije ime će potpisati pristupnicu ovlašćeni punomoćnik.
Nazad
Da li postoji nekakva obaveza za uplate i isplate u fond?
Uplate i isplate novčanih sredstava u fond se vrše u vreme kada Vama to odgovara i u iznosu koji Vi želite.
Nazad
Da li se može u sedištu društva izvršiti gotovinska uplata u fond?
Ne. Primanje gotovinskih uplata obavljaju ustanove koje su za to zakonom ovlašćene, npr. banke, pošte, štedionice, tako da gotovinska uplata u sedištu društva koje upravlja investicionim fondovima nije moguća.
Nazad
Na koji način mogu zatražiti isplatu iz fonda?
Neophodno je da podnesete zahtev za otkup investicionih jedinica u sedištu društva ili kod ovlašćenih posrednika zajedno sa ličnim dokumentom i karticom sa dinarskim tekućim računom.
U roku od 5 radnih dana od dana podnošenja zahteva za otkup investicionih jedinica, Društvo za upravljanje je, prema Zakonu, dužno da isplati sredstva na Vaš tekući račun koji ste naveli u Zahtevu za otkup.
Nazad
Šta mogu očekivati od ulaganja u investicione fondove?
- atraktivan prinos, viši od klasičnog oblika investiranja
- novac Vam je uvek na raspolaganju (nije oročen),
- sredstvima uloženim u fond upravljaju specijalizovani i dokazani stručnjaci,
- pristup domaćim i stranim finansijskim tržištima,
- ulaganje u veliki broj hartija od vrednosti – čime se smanjuje rizik ulaganja,
- nemate potrebe da samostalno pratite tržište,
- za ulaganje Vam nisu potrebna velika novčana sredstva,
- mogućnost kontinuiranog ulaganja (svake nedelje, meseca, kvartalno...),
- nema obavezujućih ugovora,
- mogućnost dnevnog praćenja kretanja imovine,
- manji troškovi u odnosu na samostalno ulaganje u akcije i obveznice,
- dostupnost većeg broja finansijskih instrumenata,
- stroga zakonska regulativa (Komisija, kastodi banka i nezavisni eksterni revizor koji nadziru sigurnost uloga).
Šta je investicioni fond?
Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Nazad
Šta je otvoreni investicioni fond?
Otvoreni investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja koja nema svojstvo pravnog lica i koja funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev članova fonda, kao i ulaganja prikupljenih novčanih sredstava u različite vrste imovine.
Otvoreni investicioni fond je imovina ulagača (članova fonda), pretvorena u portfolio hartija od vrednosti, odnosno uložena u različite finansijske instrumente (akcije, obveznice, novčane depozite, zapise trezora).
Celokupna imovina fonda je podeljena na jednake delove – investicione jedinice.
Vlasnici otvorenog investicionog fonda su ulagači, koji uloženim sredstvima kupuju investicione jedinice otvorenog investicionog fonda.
Društvo za upravljanje osniva, organizuje i upravlja investicionim fondovima.
Cilj poslovanja je povećanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda, a time povećanje imovine ulagača.
Nazad
Šta je investiciona jedinica?
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda.
Sva imovina fonda je podeljena na jednake delove – investicione jedinice.
Svaka investiciona jedinica je u stvari proporcionalni deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.
Vrednost investicione jedinice se menja u zavisnosti od promene tržišnih cena hartija od vrednosti koje čine portfolio otvorenog investicionog fonda.
Nazad
Kakvi otvoreni investicioni fondovi postoje?
Sredstva koja fond prikupi od ulagača ulažu se u razne hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente. U zavisnosti od toga u koje finansijske instrumente fond ulaže sredstva, otvoreni investicioni fondovi se dele na:
- Fondove rasta vrednosti imovine (akcijski fondovi)
- Balansirani fondovi (mešoviti)
- Prihodni fondovi (obveznički)
- Fondovi očuvanja vrednosti imovine (novčani)
S obzirom na to u koje finansijske instrumente fondovi ulažu svoju imovinu, možemo govoriti i o različitim nivoima rizika, ali i o različitim mogućnostima ostvarivanja prinosa.
Što je fond izloženiji tržišnim oscilacijama nosi sa sobom mogućnost ostvarivanja većeg prinosa (akcijski, balansirani). Preporučuje se za srednjoročne i dugoročne investicije kako bi se rizik smanjio na minimum. Fondovi koji investiraju u hartije od vrednosti sa manjim tržišnim oscilacijama nemaju mogućnost naglog ostvarivanja velikog prinosa, ali zato nude svojim ulagačima veću stabilnost prinosa (obveznički, novčani), primereno za kratkoročne investicije.
Nazad
Kome je namenjen otvoreni investicioni fond?
Namenjen je svakome ko nema dovoljno vremena, iskustva, znanja i strpljenja da bi se samostalno bavio kupovinom hartija od vrednosti na tržištu kapitala, a želi ostvariti veći prinos nego klasičnim oblicima štednje.
U investicione fondove investiramo sa različitim ciljevima: školovanje dece, mirna i sigurna starost, rešavanje stambenog pitanja, zlatna rezerva, novi automobil, i slično.
Nazad
Prospekt
Prospekt je osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Nazad
Koliko su investicioni fondovi sigurni?
Način kontrole rada investicionih fondova identičan je kao u zemljama gde fondovi uspešno funkcionišu više od 100 godina.
Osnivanje društva za upravljanje otvorenih investicionih fondova, kao i upravljanje njima regulisano je Zakonom o investicionim fondovima (“Sl. glasnik RS 46/2006 i 51/2009) i podzakonskim aktima koje donosi Komisija za hartije od vrednosti RS. Osnivanje i poslovanje Društva za upravljanje kao i investicionih fondova je pod stalnim nadzorom Komisije.
Investicioni fondovi posluju na principu diversifikacije imovine, odnosno ulaganja u što veći broj preduzeća (akcije tih preduzeća), u preduzeća iz različitih sektora privrede i iz različitih država u skladu sa zakonskim ograničenjima ulaganja, u smislu procentualnog učešća u jednoj vrsti finansijskog instrumenta i izdavaoca.
Kontrolu i nadzor poslovanja, kao i primenu Zakona i podzakonskih akta sprovodi i kastodi banka, pod čijom je svakodnevnom direktnom kontrolom cela imovina fonda. U slučaju stečaja (ili likvidacije) kastodi banke i/ili Društva za upravljanje, imovina fonda ne pripada stečajnoj (likvidacionoj) masi, jer zakonodavac određuje da se imovina fonda vodi na posebnim računima iz kojih banka/Društvo ne sme i ne može da namiri nikakva potraživanja vezana za stečaj (ili likvidaciju). U slučaju stečaja (ili likvidacije) banke imovina fonda se u skladu sa Zakonom premešta u drugu banku.
Uloga kastodi banke:
- osigurava da novčana sredstva od prodaje investicionih jedinica fonda (uplata ulagača) budu odmah uplaćena na poseban račun fonda,
- isplaćuje ulagače (članove fonda),
- svakodnevno nadzire obačun vrednosti imovine fonda i investicione jedinice fonda,
- izvršava kupoprodajne naloge hartija od vrednosti Društva za upravljanje i kontroliše da li su u skladu sa zakonskim i podzakonskim propisima, kao i sa prospektom fonda,
- prema Zakonu kastodi banka obračunava godišnju naknadu za svoje usluge.
Društvo za upravljanje investicionim fondovima:
- dobija odobrenje za početak poslovanja od Komisije,
- bavi se isključivo delatnošću osnivanja, organizovanja i upravljanja investicionim fondovima,
- mora za svaki fond da ima prospekt koji odobrava Komisija,
- ima zakonsko pravo da ulagaču u fond zaračunava ulaznu, izlaznu i upravljačku proviziju,
- ima cilj da ostvari što veći prinos uz što manji rizik ulaganja,
- u slučaju stečaja (ili likvidacije) društva za upravljanje ne može se oštetiti ulagač jer kastodi banka fondu dodeljuje drugog upavljača ili unovčava imovinu fonda u najboljem interesu ulagača,
- prema Zakonu mora imati odvojenu imovinu od imovine fonda radi sigurnosti imovine ulagača,
- u slučaju da prekrši Zakon, Komisija ima pravo da joj oduzme dozvolu za rad i upravljanje fondom poverava drugom društvu, kako bi osigurala nesmetano upravljanje imovinom fonda.
Kontrolu poslovanja kastodi banke i društva za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti RS ( www.sec.gov.rs). Nadležnosti i ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti regulisani su: Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava i Zakonom o investicionim fondovima. Komisija je stalno i nezavisno regulatorno telo. Ona je osnovana radi nadzora srpskog tržišta kapitala i njene su obaveze i javna ovlašćenja utvrđene Zakonom. U obavljanju poslova Komisija je samostalna i nezavisna, a odgovorna je Narodnoj Skupštini Republike Srbije koji predlaže, imenuje i potvrđuje članove Komisije.
Zadaci Komisije vezani za investicione fondove su: izdavanje dozvola Društvima za upravljanje za obavljanje njihove delatnosti – upravljanje investicionim fondovima, izdavanje dozvole društvima za upravljanje pojedinim investicionim fondom, kontrola društava o ispunjenju propisnih uslova za Upravu i direktora društva, kontrola i čuvanje izveštaja o poslovanju društva i fondova, praćenje poslovanja društva prema dnevnim, mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim izveštajima, kompletni nadzor poslovanja društava i fondova i sankcioniše prekršaje.
Pored kastodi banke i Komisije, u sprovođenju nadzora nad poslovanjem Društava za upravljanje i fondova, pojavljuje se i nezavisni eksterni revizor. Revizor nakon zaključene poslovne godine pregleda poslovanje svakog fonda i društva. Njegova uloga je da prosudi i da se pismeno da mišljenje o usklađenosti poslovanja sa Zakonom.
Nazad
Ko garantuje za sredstva ulagača?
Sredstva uložena u fond prema važečoj zakonskoj regulativi nemaju posebnu npr.državnu garanciju, već njihova vrednost isključivo zavisi od poslovanja fonda.
Sigurnost uloga se postiže: poštovanjem svih zakona i zakonskih ograničenja, raznolikošću uloga (diversifikacijom portfolija fonda u više hartija od vrednosti iz različitih sektorska i geografskih područja), nadzorom Komisije, svakodnevnom kontrolom poslovanja fonda od strane kastodi banke.
Nazad
Ko garantuje prinose?
Prinosi otvorenog investicionog fonda nisu garantovani. Oni zavise od tržišne vrednosti hartija od vrednosti koji čije čine portfolio otvorenog investiciong fonda. Ulagači prema tome vide prednost ulaganja u fondove. Ako prinos nije garantovan, imamo mogućnost dobiti više od nekog minimalnog garanovanog prinosa.
INVESTICIJE U FOND NISU OSIGURANE KOD AGENCIJE ZA OSIGURANJE DEPOZITA ILI BILO KOJE DRUGE AGENCIJE. IAKO FOND TEŽI POVEĆANJU VREDNOSTI IMOVINE, GUBICI OD INVESTIRANJA ZBOG RIZIKA OPISANIH U PROSPEKTU SU IPAK MOGUĆI.
Nazad
Da li se vrednost investicione jedinice može smanjiti?
Može. Vrednost investicionih jedinica u nekim periodima je rastuća, a ponekad padajuća u zavisnosti od kretanja hartija od vrednosti na berzi. Dugoročno gledano trend kretanja investicionih fondova je rastući u celom svetu. Uvek postoje periodi kad je trend padajući. Kako u takvim periodima ne bi povukli sredstva iz fonda i sa time ostvarili gubitak, bitno je da investiranja u fond posmatrate kao dugoročnu investiciju i tako ostvarite pozitivan prinos.
Nazad
Koji su osnovni rizici ulaganja u fond?
Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Uopšteno, rizk ulaganja na tržištu kapitala je verovatnoća ili mogućnost da prinos od ulaganja bude nazadovoljavajući ili negativan. U slučaju investiranja u fond nezadovoljavajući ili negativan prinos prvenstveno može nastati kao posledica sledećih rizika:
- tržišni rizik
- politički rizik
- rizik likvidnosti
- kreditni rizk
- operativni rizik
- rizik promene poreskih propisa
Tržišni rizik
-
rizik promene cena finansijskih instrumenata i ispoljava se kao rizik promene cena (promena vrednosti hartija od vrednosti u koje je uložena imovina fonda može dovesti do pada vrednosti ili nezadovoljavajućeg rasta investicionih jedinica fonda),
-
rizik promene kamatnih stopa (može dovesti do pada cene dužničkih hartija od vrednosti u koje je uložena imovina Fonda) i
-
valutni rizik (imovina fonda se investira u hartije od vrednosti na stranim tržištima u različitim valutama, čime se taj deo imovine izlaže riziku depresijacije kursa pojedine valute u odnosu na dinar, odnosno obračunsku valutu u kojoj se meri prinos na uloženu imovinu u fond).
Politički rizik
Politički rizik predstavlja mogućnost da eventualne političke krize u zemljama u kojima je uložena imovina Fonda mogu izazvati poremećaje na finansijskom tržištu ovih zemalja i na taj način imati uticaja na imovinu Fonda.
Rizik likvidnosti
Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost fonda da ispunjava svoje dospele obaveze.
Kreditni rizik
Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da emitent hartija od vrednosti u koje je uložena imovina fonda neće biti u mogućnosti da delimično ili u celosti ispuni svoje obaveze u trenutku njihovog dospeća, što može negativno uticati na likvidnost i vrednost imovine fonda.
Operativni rizik
Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva, odnosno fondova kojima Društvo upravlja, usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemima, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja.
Rizik promene poreskih propisa
Rizik promene poreskih propisa predstavlja verovatnoću promene relevantnih poreskih propisa koji mogu dovesti do umanjenja prinosa na uloženu imovinu u fond.
Nazad
Na koji način ću znati koliki prinos je ostvaren sa mojom investicijom odnosno uplatom?
Rast investicione jedinice, tj.prinos investicionog fonda je osnovno i najverodostojnije merilo njegove uspešnosti. Investicioni fondovi preferiraju i preporučuju dugoročna ulaganja što ne znači da i ulaganja na kraći rok ne mogu biti vrlo profitabilna. Kad izvršite uplatu Društvo će Vam dostaviti izveštaj u pismenom obliku o stanju na Vašem računu. Prinos je razlika između prodajne (cene na dan prodaje investicione jedinice) i kupovne cene (cene po kojoj smo u prošlosti kupili investicionu jedinicu) investicione jedinice.
Npr. Prodajna cena – kupovna cena = prinos
1000 – 300 = 700
Ako u vlasništvu imamo 20 investicionih jedinica naš prinos je 700x20=14000
Svaki dan možete pratiti promene vrednosti investicione jedinice na našem sajtu www.ilirika-dzu.rs, gde se po Zakonu vrednost dnevno objavljuje, kao i u dnevnom listu ”Privredni Pregled”.
PRINOS INVESTITORA OD ULAGANJA U FOND ZAVISI OD PRINOSA FONDA I VISINE NAKNADA KOJE INVESTITOR PLAĆA PRILIKOM STICANJA, ODNOSNO OTKUPA INVESTICIONIH JEDINICA.
Nazad
Da li se iz prinosa protekle godine može naslutiti kakav će biti prinos tekuće godine?
PRETHODNO OSTVARENI PRINOSI NE PREDSTAVLJAJU GARANCIJU BUDUĆIH REZULTATA. BUDUĆI PRINOSI MOGU BITI VIŠI ILI NIŽI OD RANIJIH.
Nazad
Koji su troškovi pri ulaganju u investicioni fond?
Prilikom ulaganja u investicione fondove postoje:
-
ulazna i
-
izlazna provizija.
Ulazna i izlazna provizija je izražena u procentu od iznosa uplate odnosno isplate. Ulazne provizije su po principu najmanje kod novčanih, a najviše su kod akcijskih fondova. Ulazna provizija je vezana na vrednost investicione jedinice na dan kupovine, a izlazna provizija na vrednost investicione jedinice na dan prodaje. Provizija se naplaćuje za svaku uplatu/isplatu iz fonda. Pri svakoj uplati/isplati sredstava iz otvorenog investicionog fonda društvo za upravljanje može obračunati ulaznu/izlaznu proviziju ako je tako definisano u prospektu fonda. Izlazne i ulazne provizije se razlikuju od fonda do fonda.
Npr. Ako izvršimo uplatu u fond u iznosu od 10000 rsd sa pretpostavkom da ulazna naknada iznosi 3%, investicija će iznositi (10000x0,97). U navedenom primeru celokupna uplata se tretira kao: uplata=investicija+ulazna provizija.
Nazad
Šta je Društvo za upravljanje investicionim fondovima?
Društvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa Zakonom.
Nazad
Iz kojih izvora se Društvo za upravljanje finansira?
U prospektu svakog fonda je definisan iznos odnosno visina godišnje provizije za upravljanje fondom. Provizija koju društvo zaračunava fondu – obračunava se od ukupne imovine fonda, ali na godišnjoj osnovi iznosi određeni procenat, a obračunava se tokom godine pri svakom obračunu vrednosti imovine fonda srazmerno periodu na koji se obračun odnosi. Na taj način je kod svakodnevne javne objave vrednosti investicione jedinice fonda provizija za upravljanje već obračunata. To znači da investitor ne plaća tu proviziju posebno, što znači da je direktno ne oseti. Ako godišnja provizija iznosi 2,922%, a investitor je izvršio uplatu negde tokom godine provizija će biti obračunata samo za dane kada je investitor bio vlasnik investicionih jedinica u fondu.
Npr. Godišnja provizija: 2,922%
Objavljen prinos fonda za tu godinu: 10%
Prinos koji je fond ostvario je 12,922% (10+2,922), ali društvo za upravljanje tokom cele godine oduzima svoju proviziju, tako da prinos koji je ostvario ulagač sa svojom investicijom iznosi 10%.
Nazad
Šta je kastodi banka?
Kastodi banka je banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima drutva za upravljanje koji su u skladu sa Zakonom i prospektom investicionog fonda. Da bi banka obavljala kastodi usluge mora da dobije dozvolu od Narodne banke Srbije.
Nazad
Koje su provizije kastodi banke?
Kastodi banka za svoje usluge fondu naplaćuje određeni iznos provizije, koja se obračunava po istom principu kao provizija za upravljanje, na godišnjoj osnovi. Iznos provizije je naveden u prospektu svakog fonda.
Nazad
Da li se prinos od investicije u fond oporezuje?
Nakon dobijanja potvrde o otkupu investicionih jedinica investicionog fonda, neophodno je da odete do poreske uprave na opštini prebivališta u roku od 14 dana i da podnesete poresku prijavu. Nakon podnošenja poreske prijave, poreska uprava će Vam doneti rešenje o plaćanju poreza na kapitalnu dobit (ukoliko ste ostvarili pozitivan prinos). Prema važećim poreskim zakonima, za ulagača fizičko lice postoji obaveza plaćanja poreza na ostvareni prinos (prihod ostvaren porastom vrednosti investicione jedinice) u otvorenom investicionom fondu. Fizičko lice plaća porez na kapitalnu dobit od 20% na ostvareni prinos od ulaganja u investicioni fond.
Nazad
Prijavite se za RSS vesti