| Početna | Dodaj među favorite | Mapa veba | English |       Kontakt |

Napredno
|
Pitanja i odgovori

Šta su akcije?

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom (posedovanjem) se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva.

Vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća, i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

  • upravljanje
  • dividendu
  • likvidacioni ostatak u slučaju likvidacije preduzeća.

Akcije pružaju mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva po dva osnova: po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Šta su nominalna, knjigovodstvena i tržišna vrednost akcije?

Nominalna vrednost akcije predstavlja novčani iznos po kojoj se emituju akcije i po kojoj se registruju u knigovodstvu preduzeća emitenta. Ovu vrednost, po pravilu, određuje skupština akcionarskog društva. Napomenimo da se u slučaju emitovanja akcija bez nominalne vrednosti, za njihovu nominalnu vrednost po kojoj se evidentiraju u knjigovodstvu preduzeča uzima se postignuta prodajna cena.

 

Kod običnih akcija knjigovodstvena i nominalna vrednost se izjednačavaju samo u momentu emisije akcija. Kasnije, knjigovodstvena vrednost običnih akcija, koja predstavlja računovodstvenu kategoriju, dobija se kao količnik ukupne knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala (koji predstavlja zbir nominalne vrednosti emitovanih akcija, emisione premije-ažia i zadržane dobiti) i ukupnog broja emitovanih akcija.

 

Tržišna vrednost akcije jeste vrednost koja se utvrđuje na sekundarnom tržištu kapitala (na kome se obavlja kupovina i prodaja već emitovanih akcija) na bazi odnosa ponude i tražnje za istom. Ova vrednost može biti jednaka, manja ili veća od nominalne vrednosti akcije. Ukoliko se emisija akcija vrši po tržišnoj vrednosti koja je viša od njene nominalne vrednosti kaže se da je izvršena prodaja sa ažiom (emisionom premijom). U obrnutom slučaju, kaže se da je izvršena prodaja uz tzv. diskont. Tržišna vrednost akcija se svakodnevno menja pod uticajem brojnih faktora: informacija o ostvarenim i očekivanim poslovnim rezultatima akcionarskog društva, najave i realizacije merdžera i akvizicija, promene kamatnih stopa, stope inflacije, poreske stope, političkih događaja i sl.

 

Realna vrednost akcija, koja se još naziva i unutrašnjom vrednošću akcija, je od izuzetnog značaja za investitore prilikom donošenja odluka o tome da li i u koje akcije da investiraju. Naime, ukoliko je tržišna vrednost akcije niža od njene prave (realne) vrednosti on će se odlučiti da kupi te akcije. Važi i obrnuto, ukoliko je tekuća tržišna vrednost akcija viša od njihove realne vrednosti, on će se odlučiti da ih proda. Realna vrednost običnih akcija, koja nije ništa drugo do teorijski utvrđena tržišna vrednost, se može izračunati na više načina. Jedan od najčešćih načina svakako je metoda diskontovanja dividende prema kojoj se realna vrednost akcija utvrđuje kao sadašnja vrednost svih budućih dividendi koje će vlasnik istih moći da ostvaruje po osnovu vlasništva nad njma.

Šta je dividenda?

Dividenda je deo godišnje dobiti akcionarskog društva, koji akcionar dobija srazmerno učešću u akcijskom kapitalu akcionarskog društva.

Ne postoji zakonska obaveza preduzeća da isplati dividendu. Odluka o isplati dividende donosi se na Skupštini akcionara.

Postoje sledeći slučajevi:

  • dividenda se ne isplaćuje ukoliko je preduzeće u protekloj godini poslovalo sa gubitkom
  • ako je preduzeće u protekloj godini poslovalo sa dobitkom, ono može:
      • svojim akcionarima isplatiti dividendu
      • reinvestirati dobit.

Ukoliko reinvestira dobit (dokapitalizacija), preduzeće uvećava svoj osnovni kapital, emituje akcije i poziva postojeće akcionare da podignu nove akcije. Ukoliko po isteku roka od godinu dana od dana poslednjeg objavljivanja poziva akcionar ne dođe da podigne svoje akcije, akcionarsko društvo prodaje nepreuzete akcije po zvaničnoj berzanskoj ceni, odnosno po ceni na javnoj licitaciji ako ne postoji berzanska cena - novčana sredstva da prebaci u neraspoređenu dobit.

 

Šta je berza?

Berza je organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve je propraćeno standardizovanom dokumentacijom.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

Šta je verzanski posrednik?

Berzanski posrednik (brokersko-dilersko društvo) je pravno lice osnovano po Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu-berzi. U zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za trgovanje berzanskih posrednika  mogu nastupati kao:

  • Broker - posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za račun klijenta (komisionar) ili u ime i za račun klijenta (zastupnik). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savetodavnu ulogu. Po pravilu, provizija se plaća po izvršenju transakcije;
  • Diler - trgovac hartijama od vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj račun (principal). Zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije (kupovna cena – prodajna cena), snoseći eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik.

Ko su glavni učesnici na finansijskom tržištu?

Emitent - pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva.

 

Investitor - svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizičko lice.

 

Institucionalni investitor - pravna lica čija je osnovna delatnost finansiranje investicija na pr. investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i sl. Navedeni investitori finansiranje projekata vrše kupovinom akcija na primarnom tržištu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uložili u druge projekte.

Šta je centralni registar hartija od vrednosti?

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (skraćeno: Centralni registar hartija od vrednosti) je institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartije od vrednosti i ne dobije novac.

Kako se otvara račun u centralnom registru hartija od vrednosti?

Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti se bazira na principu indirektnog pristupa, što znači da krajnji korisnici (izdavaoci hartija od vrednosti i vlasnici-imaoci hartija od vrednosti) zaključuju ugovor sa članom Centralnog registra hartija od vrednosti (brokersko-dilerska društva i banke), a oni im pružaju usluge iz nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti. Te usluge obuhvataju otvaranje i administriranje računa hartija od vrednosti, izdavanje izvoda sa računa, davanje naloga Centralnom registru hartija od vrednosti za sprovođenje željenih radnji u ime svojih klijenata. To znači da vlasnici ne mogu direktno otvoriti račun u Centralnom registru hartija od vrednosti, već to za njih radi jedan od oko 100 članova. Za otvaranje računa je potrebno doneti ličnu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu iz kojih član Centralnog registra hartija od vrednosti unosi informacije u bazu podataka i otvara račun klijentu.

Šta je kliring i saldiranje?

Kliring i saldiranje su radnje koje se, u Centralnom registru hartija od vrednosti obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje. Ove radnje odnose se na međusobno poravnjavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija, sa starog na novog vlasnika kao i prenos sredstava sa račun kupca na račun prodavca.

Šta je ponuda za preuzimanje akcija?

Ponuda za preuzimanje akcija određenog preduzeća predstavlja način da određeno lice, pravno ili fizičko, stekne 25% ili više akcije sa pravom glasa određenog preduzeća. Nakon obaveštavanja, akcionari mogu prodati svoje akcije ponudiocu tako što će iste deponovati na račun deponovanih hartija od vrednosti koji se otvara u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ponuda odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti ne može trajati manje od 21 dan, što je dovoljno dug period da svi akcionari koji to žele, deponuju svoje akcije. Ako je ponuda za preuzimanje uspešno završena, obaveštenje o tome se takođe dostavlja svim članovima Centralnog registra hartija od vrednosti.

Kako da dobijem besplatne akcije ako je firma u kojoj radim prodata na tenderu?

Prema Zakonu o privatizaciji iz 2001 godine po kome je 70% firme prodato putem javnog tendera, definisana je i obaveza da se 15% akcija društvenog (državnog) kapitala deli besplatno bivšim i sadašnjim radnicima srazmerno stažu ostvarenom u toj firmi.

 

Procedura je sledeća:

 

U jednom od dnevnih listova firma objavljuje Poziv za upis besplatnih akcija u kome je tačno definisan rok za podnošenje prijava za upis (upisnica), način i mesto podnošenja prijava, kao i broj akcija, nominalna vrednost jedne akcije i uslovi koje upisnik mora da ispuni da bi njegova prijava bila prihvaćena.

 

Nakon prijema upisnica svih zainteresovanih za besplatne akcije, vrši se sabiranje broja akcija iz upisnica i upoređuje sa raspoloživim brojem akcija za podelu. Ukoliko je željeni broj akcija veći od raspoloživog, vrši se redukcija – umanjenje prava svih upisnika srazmerno stažu sve do raspoloživog broja akcija.

 

Obaveštavaju se svi upisnici o broju akcija koje će dobiti besplatno i pozivaju se na potpisivanje ugovora o sticanju besplatnih akcija.

 

Nakon potpisa ugovora, vrši se upis vlasništva nad akcijama u Centralnom registru i izdaju se potvrde o vlasništvu nad akcijama svim akcionarima.

 

Uslov da dobijete besplatne akcije je, pored toga da ste radili ili još uvek radite u navedenoj firmi, i to da niste dobili do sada besplatne akcije po Zakonu o svojinskoj transformaciji koji je prethodio ovom zakonu u bilo kojoj drugoj firmi.

Mogu li da dobijem još besplatnih akcija po novom zakonu o privatizaciji ukoliko sam dobio određen broj besplatnih akcija za svojih 10 godina staža po zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997.godine, a ostalih 20 godina mi je ostalo neizkoriščeno?

Prema Zakonu o privatizaciji iz 2001 godine po kome se sada mogu sticati besplatne akcije, definisano je da u raspodeli akcija mogu učestvovati samo bivši i sadašnji radnici određene firme nakon sprovedenog tendera ili aukcije, pod uslovom da svoje pravo na besplatne akcije nisu do sada koristili u nekoj drugoj firmi po starom Zakonu o privatizaciji iz 1997. godine.

Na osnovu toga, na žalost, Vi nemate pravo na sticanje besplatnih akcija po novom zakonu, bez obzira što niste iskoristili celokupno pravo po ranijem zakonu.

Moja firma je već delila besplatne akcije, ali jih nisam dobio, da li kako mogu sada da ih dobijem?

Svaka firma koja je privatizovana po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine bila je dužna da sprovede proceduru podele besplatnih akcija svojim bivšim i sadašnjim radnicima prema godinama staža. Jedan deo te procedure je bio i objavljivanje Javnog poziva za upis besplatnih akcija u jednom dnevnom listu, u kome je firma pozivala sve bivše i sadašnje radnike da se jave za upis besplatnih akcija, čime je ispunjen zakonski uslov za javno oglašavanje upisa besplatnih akcija.

Ako ste propustili rok ostavljen u Javnom pozivu, onda, na žalost, ne možete dobiti besplatne akcije od svoje firme.

E-zemljevid
Posredovanje.
Savetujemo o potencijalnim prinosima i rizicima pri investiranju, poštujemo vaše želje.

Otkrite lokalna i globalna tržišta kapitala!
Savet stručnjaka
Imate pitanje iz sfere hartija od vrednosti ili investicionih fondova.