Godina 2022. koja je već iza nas, donela je niz novih globalnih tema, uglavnom negativnih, usled kojih su investitori u vlasničke hartije od vrednosti, bili suočeni sa gubitkom vrednosti portfelja. S&P500 indeks izgubio je 18% vrednosti tokom protekle godine a Nasdaq 32%. Vodeći evropski indeksi su beležili takođe negativne promene, pa je tako DAX izgubio 12%, CAC 9,5%, FTSE 20%. Domaći BELEX15 je završio 2022. gotovo na istom nivou sa koga je i započeo godinu.

Da bi smo postavili temelj procena o tome šta bi nas moglo očekivati u 2023. godini, moramo početi od toga gde se sada nalazimo i kako smo tu dospeli. Glavne teme koje su obeležile prethodnu godinu su rat u Ukrajini, posledično veliki skok cene energenata (nafte, gasa, struje), produžetak inflacije koja se pojavila već nakon pandemije i njena kulminacija na nivoe neviđene u poslednjih 30ak godina, ciklus monetarnog pooštravanja centralnih banka širom planete, kao odgovor na visok nivo inflacije i konačno povećani rizici i izgledi za recesiju u SAD i EU, usled drastično pooštrenih uslova zaduživanja, erozije kupovne moći, pada nivoa investicija i još uvek visokih troškova inputa.

Inflacija i politika monetarnog pooštravanja od strane FED-a, ECB-a i ostalih centralnih banka su bile glavne teme tokom 2022. koje su opredeljivale sentiment na tržištima. Prilično je izvesno da će tematika ostati ista i u 2023. uz razliku da ćemo imati još jedno pitanje u fokusu a to je recesija. Trenutno imamo naznake da inflacija počinje da usporava u Americi i u vodećim evropskim zemljama ali smo još uvek daleko od prihvatljivih i održivih 2%, koliko tradicionalno targetiraju FED i ECB. To direktno implicira da u uslovima jakog tržišta rada (o kome svedoči i prošlonedeljni izveštaj) nastavak podizanja referentnih kamatnih stopa ostaje imperativ. Sa sigurnošću je teško oceniti do kog nivoa bi se moglo kretati dalje pooštravanje. Target FED-a je na oko 5-5,25% međutim, moguće je da će se izaći van ovog opsega, ukoliko ne dođe do odgovarajućeg hlađenja na tržištu rada. Tržište nekretnina u Americi je već u solidnom padu a sentiment potrošača, iako delimično poboljšan ostaje u minusu od 15% g/g (u decembru 2022), te je tržište rada poslednja karika za koju očekujemo da će popustiti pre nego što zvanično stupimo na teritoriju recesije. FED je već snizio makro projekcije te sada targetira rast BDP-a od 0,5% u 2023, umesto pređašnjih 12% a stopu nezaposlenosti vidi na 4,6% umesto pređašnjih 3,7%. 

Gde je u svemu tome berza, sentiment i mogući trend na indeksima? Pad na tržištu traje od početka 2022. godine. Naročito je bio izražen prodajni pritisak na tehnološkim imenima. Jedan deo negativnih očekivanja sigurno je već uračunat u cene. Očekivanja vezana za rast korporativnih profita i prihoda su redukovana (za prvi kvartal 2023 očekuje se pad profita za 2,8% i rast prihoda od samo 4%, za kompanije iz S&P500 indeksa). Tehnološke akcije gube na popularnosti i fokus se odavno pomerio na recesiono otporne industrije poput farmacije, prehrambene industrije, roba bazične potrošnje i eksternalijama (tz. utilities). Shodno tome, kritični period, prema našem viđenju biće prva polovina godine, jer ćemo tada saznati da li ekonomija ide ka takozvanom „mekom prizemljenju“, što bi bio prilično povoljan scenario sa sadašnje tačke gledišta (koji podrazumeva da će SAD jedva izbeći recesiju dok bi EU i VB imale blaži oblik iste) ili će doći do nekog težeg loma i pada. Trenutno se više verovatnim čini prvi scenario, čija bi realizacija verovatno dovela do stabilizacije berzanskog tržišta tokom prve polovine godine, popravka sentimenta i nekog blažeg oporavka u toku druge polovine tekuće godine. Ključne varijable koje treba posmatrati narednih meseci su inflacija (target je na 3% do kraja 2023 u SAD), stopa nezaposlenosti (target je na 4,6% do kraja 2023 u SAD), tempo monetarnog pooštravanja (target 5-5.25% FED) i stanje na tržištu energenata (stagnacija ili blaži pad na nafti i gasu). Ukoliko se na osnovu narednih objava bude moglo zaključiti da se krećemo ka ovim vrednostima, veliki su izgledi da smo blizu kraja tekućeg „tržišta medveda“. U suportom predstoji nam produžetak talasa korekcije i rekalkulacija trenutnih pretpostavki. 

Kraj rata u Ukrajini nije na vidiku, te sa tim u vezi pitanje cene gasa i struje ostaju goruće teme i tokom 2023. Nešto je drugačiji narativ kada je u pitanju cena nafte jer su odluke OPEC-a, kineska ekonomija i globalni rast ili recesija, determinante koje će imati najbitniji uticaj na cenu crnog zlata. Kako se barem za sada čini, malo je verovatno da će se cena vratiti na nivou od preko 100 USD po barelu ali i pad ispod 70 USD se ne čini realnim, obzirom da OPEK može uvek doneti odluku da smanji proizvodnju a nema ni izgleda da bi globalna recesija (ako je bude bilo), mogla biti izuzetno teška.

Na domaćem terenu (berzi), za sada ne postoji, incijalna kapisla koja bi mogla značajnije uticati na sentiment. Domaća ekonomija, nakon rasta od oko 2,5% u 2022 će u najboljem slučaju imati rast od oko 1% u 2023, uz permanentno prisutan rizik od recesije. Malo je verovatno da će doći do listiranja nekog novog imena, što znači da ulagačima na raspolaganja ostaju već poznata imena, uz sve svoje specifikume. NIS i dalje na tekućim cenama nudi veoma atraktivnu dividendu (procenjujemo tekući prinos na oko 20%, bruto, usled enormnog rasta dobiti u 2022 – rizik ekstra profita za sada ne postoji), koja će biti odobrena na skupštini do leta tekuće godine. U toku ove godine, izvesno je da će imati lošiji rezultat u odnosu na vanredno dobar u prethodnoj godini ali će isti u apsolutnom pogledu biti neuporedivo bolji nego višegodišnji prosek pre 2022 godine. Akcija je i dalje najlikvidnija na domaćem tržištu. Kompaniji predstoji integracija sa Petrohemijom, dostizanje punog kapaciteta proizvodnje električne energije u TETO Pančevo, dalja modernizacija rafinerije zarad sinergije sa Petrohemijom i verovatno početak ozbiljnije proizvodnje u Rumuniji. Eventualna prisilna privatizacija ne bi nužno bila loša za akcionare ali to ostaje samo u domenu novinarskih i nezvaničnih spekulacija. Od ostalih imena možemo pomenuti Metalac, Tehnogas, Jedinstvo, Energoprojekt, Dunav, Impol, Fintel. Metalac će imati problema sa padom porudžbina bude li značajnijeg makro pogoršanja u regionu, mada dividenda na sadašnjem nivou nije upitna. Tehnogas koji bi trebao da je završio ciklus povećanih kapitalnih izdatak nakon konstrukcije nove fabrike medicinskih gasova i modernizacije postrojenja u Boru bi mogao da iznenadi sa ciklusom povećanja dividende. Jedinstvo ostaje prilično netransparentno dok Energoprojekt evidentno ima problema sa kapacitetima da ugovori neki veći obim poslova od onoga koji tipičnu uspeva svake godine. Dunav bi mogao ući u ciklus privatizacije a Impol zbog izvozno orjentisanog biznisa može imati nešto slabiju sezonu rasta prihoda. Za Fintel će najznačajnije biti kako će se odvijati i po kom sistemu predviđene aukcije za novi sistem podrške i premija – prvobitno predloženi model izgleda nije naišao na interesovanje ni razumevanje igrača iz industrije OIE.