Usluga profesionalnog upravljanja - investicioni cilj vodi do uspeha

Pre izgradnje portfolija hartija od vrednosti za klijenta, pitanje je šta investitor želi da postigne i pod kojim uslovima. Profesionalno upravljanje novčanim sredstvima ima za cilj da pomogne kvalitetu standarda života, sigurnijoj penziji, boljem obrazovanju deteta, kao i da plasira slobodna novčana sredstva uspešnih kompanija. Jednostavno, da očuva kapital, odnosno vrednost novca.

Za individualnog investitora ili kompaniju u Srbiji, ovo je posebno relevantno kad se inflacija u avgustu 2026. kretala oko 2,2%, nakon dugog perioda izrazito više inflacije posle perioda post-pandemije. Takav ambijent direktno utiče na kupovnu moć novca za koji se sve manje roba i usluga može kupiti.

Tri su odrednice investicionog uspeha, odnosno koliko će investicioni cilj biti dostižan – sa koliko novca se počinje investiranje, koji je vremenski horizont, odnosno rok u kojem se ulažu i koja je stopa prinosa na ulaganje.

Vremenski horizont

Nakon što investitor izdvoji slobodna novčana sredstva koja mu određeno vreme neće biti neophodna, treba da se zapita koji je vremenski horizont u kojem ne planira da povuče sredstva. Obično, kratak period vremena (do dve-tri godine) zahteva veću stabilnost i likvidnost, dok dugi period (deset i više godina) dozvoljava veću izloženost tržišnim oscilacijama, jer ima vremena da se eventualni pad vrednosti nadoknadi. Vremenski horizont nije fiksna kategorija – menja se sa životnim okolnostima, a usluga profesionalnog upravljanja je fleksibilna u smislu da se novčana sredstva ne vezuju unapred, već investiraju na likvidnom tržištu hartija od vrednosti.

Odnos rizika i potencijalne dobiti

Osnovna premisa u ulaganju jeste da što je niži preuzeti rizik, to je niža potencijalna dobit. Važi i obratno – da što je viši preuzeti rizik, viša je potencijalna dobit.

Ovde je važno razlikovati dva termina koja se često pogrešno izjednačavaju:

• Tolerancija na rizik je psihološka spremnost investitora da prihvati oscilacije vrednosti portfolija, uključujući privremene gubitke.

• Kapacitet za rizik je finansijska sposobnost da se takav gubitak apsorbuje bez ugrožavanja drugih životnih ciljeva.

Investitor može psihološki biti spreman na veći rizik, ali ako mu kapacitet to ne dozvoljava (npr. nema dovoljnu finansijsku rezervu), mandat mora biti konzervativniji. Ovaj koncept je standardna praksa u investicionom procesu i naglašava se u razgovoru sa klijentom. Klijent takođe popunjava Upitnik o toleranciji za preuzimanje rizika. Kao rezultat, definiše se rizični profil klijenta kao – niskorizičan, osrednji i visokorizičan. Profil klijenta određuje investicioni mandat i stil upravljača novcem, odnosno da li se nastupa konzervativnije ili agresivnije.

Osim određenja nivoa rizičnosti portfolija, u procesu zaključenja ugovora o profesionalnom upravljanju (portfolio menadžment), određuje se i valuta koja se prenosi na upravljanje (dinar, evro, američki dolar ili druga valuta). Preporuka jeste da jedan deo sredstava klijenta bude investiran u evrima a jedan u američkim dolarima kako bi se dobila i diversifikacija valuta. Ovo je posebno važno u svetu gde postoje i geoekonomski rizici. Lična stremljenja i preferencije, poput izbegavanja određenih sektora, afirmacije određenih ekoloških i socijalnih ciljeva, optimizacije poreskih ili regulatornih ograničenja, takođe može biti uzet u obzir.

Na usluzi profesionalnog upravljanja novčanim sredstvima uspostavlja se personalizovan odnos, visokog nivoa poverenja, uz uvažavanje diskrecije klijenta. Upravljač novcem upravlja „u svoje ime a za račun klijenta“ i niko osim upravljača novcem ne zna ko stoji kao klijent.

Način izveštavanja: kako se prati napredak

Klijent kvartalno dobija izveštaj o upravljanju koji pokazuje strukturisani sastav portfelja, stanje novca na poslednji radni dan kalendarskog kvartala kao i evidenciju svih transakcija koje su u tom periodu izvršene za račun klijenta.

Ilustrativan primer portfolio menadžment usluge

Zamislimo investitora u Beogradu, star 42 godine, koji želi da izgradi dodatnu penzijsku rezervu za period od 20 godina. Njegov horizont je dugoročan, ali kapacitet za rizik je umeren jer ima obavezu kredita koja traje još osam godina. Tolerancija na rizik je, prema razgovoru i popunjenom upitniku, relativno visoka – ne bi ga uznemirio privremeni pad vrednosti od 15%. Likvidnosne potrebe su niske jer već ima odvojenu rezervu za hitne slučajeve, a valuta koju prenosi je evro, s obzirom da planira deo troškova u budućnosti da izmiruje u toj valuti. Na osnovu ovih parametara, profil klijenta se karakteriše kao osrednje rizičan.

Zaključak

ILIRIKA pristupa svakom klijentu individualno, bilo pravnom ili fizičkom licu. Kroz razgovor o specifičnim ciljevima i okolnostima, savetuje klijenta objašnjavajući mu osnove investicione relacije i rado organizuje inicijalni razgovor za investitore koji iskazuju investicionu kulturu i žele da izađu na svetsko finansijsko tržište.

Napomena

Ovaj tekst je informativnog i edukativnog karaktera i ne predstavlja investicionu preporuku, finansijski savet niti ponudu za kupovinu ili prodaju finansijskih instrumenata. Ulaganje u finansijske instrumente nosi rizik, a njihova vrednost može opadati ili rasti. Prošli rezultati nisu garancija budućih prinosa.